Prodavnice zdrave hrane niču kao pečurke posle kiše, a sa svih strana stručnjaci nas bombarduju informacijama o tome šta, kada i kako jesti. U isto vreme čini se da se nikada ranije nije ovoliko pričalo o zdravoj ishrani, a nikad više gojaznih i bolesnih ljudi.
Previše informacija stvara konfuziju i prosečnom čoveku je ponekad teško da odgovor na prosto pitanje: šta je zdrava hrana i kako da pospešim svoje zdravlje pravim izborom namirnica. U nastavku ćemo pokušati da razjasnimo neke nedoumice u vezi sa tim šta je zapravo zdrava ishrana.
Nutrijenti su hranljivi sastojci koji regenerišu naše telo i čine ga zdravim. U najvećoj meri pronaći ćete ih u namirnicama u njihovom sirovom obliku. To su: povrće, voće, cela zrna žitarice, organski mlečni proizvodi i nemasni izvori proteina, zdrave masti, sveže začinsko bilje.
O svakoj od ovih grupa namirnica malo više u nastavku, ali ono što treba znati je da se sve mogu svrstati u jednu od dve kategorije: makronutrijenti i mikronutrijenti.
Hrana siromašna nutrijentima je industrijski prerađena hrana, dakle sve ono što nam dolazi u konzervama, fabrički zapakovano, najčešće u svom sastavu ima trans masti, nezdrave šećere, aditive, veštačke boje i dodatke koji se dovode u vezu sa različitim bolestima.
Čak i hrana koja na svojoj ambalaži ima oznaku ,,zdravo” može u sebi imati nezdrave sastojke, te uvek čitajte deklaraciju pre nego neku od ovih namirnica pojedete, ili još gore, servirate deci.
Možda ste sretali ove pojmove, pa hajde da razjasnimo šta su.
Makronutrijeniti su proteini, masti i ugljeni hidrati, bez koji je funkcionisanje našeg organizma nemoguće.
U mikronutrijente ubrajamo malene čestice koje imaju moćno dejstvo na naše telo, a to su:
Ne možemo da ne naglasimo i značaj vode bez koje ne bismo mogli da izdržimo duže od nekoliko dana. Zašto je važno piti vodu? Gotovo 3/4 našeg tela čini voda. Ona ulazi u sastav krvi, digestivnih sokova, urina, znoja i učestvuje u mnogim telesnim funkcijama.
Proteini su makronutrijenti koji učestvuju u svim procesima u telu: u izgradnji tkiva, hormona, enzima i antitela, grade hemoglobin koji prenosi kiseonik, pa imaju i transportnu ulogu, održavaju kiselo-baznu ravnotežu itd.
Sagrađeni su od 20-ak aminokiselina, od kojih neke ne mogu da se sintetišu u telu, te ih moramo unositi hranom.
Koje su namirnice izvor proteina? Meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, kionoa, pečurke, mahunarke (pasulj, leblebija, sočivo). Ako tražite visokokvalitetne proteine koji sadrže sve aminokiseline naći ćete ih u životinjskim namirnicama.
Dnevno nam je potrebno između 0,8 i 2,2 grama belančevina po kilogramu telesne težine.
Neke moderne dijete propagiraju izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane, što je greška jer je ovaj makronutrijent neophodan našem oragnizmu kao najvažniji izvor energije. Međutim, ono o čemu treba voditi računa je koje ugljene hidrate unosimo.
Složene ugljene hidrate (polisaharide) organizam vari sporije te ne izazivaju nagli porast šećera u krvi. Ovde spadaju skrob, vlakna i glikogen.
Od zdravih ugljenih hidrata izdvajamo povrće, voće, mahunarke i cela zrna žitarice (hrana bogata vlaknima).
Hrana se razlikuje po svom glikemijskom indeksu.
Šta je glikemijski indeks? To je mera koja označava koliko hrana podiže nivo šećera u krvi dva sata nakon konzumacije. Konzumiranje namirnica sa niskim GI pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera i umanjuje rizik od pojave insulinske rezistencije i dijabetesa.
Nizak glikemijski indeks namirnica kreće se od 1 do 55 (na skali od 1 do 100) i imaju ga namirnice poput:
Masti nepravedno imaju reputaciju nezdravog nutrijenta. Samo su određene vrste masti za organizam štetne, dok ostale učestvuju u različitim funkcijama u našem telu i kod njih je važno ne konzumirati ih u preteranim količinama. One su rezerva energije u našem telu, oblažu vitalne organe i važne su za sintezu hormona.
Zasićene masne kiseline nalaze se u namirnicama životinjskim porekla: sir, meso, puter, punomasnim mlečnim proizvodima, žumancetu, i namirnicama biljnog porekla: kakao puter, kokosovo ulje, koštunjavi plodovi.
Mononezasićene masti povećavaju dobar holestrol a snižavaju loš i mogu se pronaći u maslinovom ulju, koštunjavom voću, avokadu, maslinama.
U polinezasićene masti spadaju omega 3, 6 i 9. Omega 3 i omega 6 masne kiseline nalaze se u lososu, haringi, sardini, čia semenkama i koštunjavim plodovima, dok se omega 9 nalazi u avokadu i maslinovom ulju.
Trans masti spadaju u ,,loše masti” jer su izazivači mnogih bolesti u organizmu, naročito srca i krvnih sudova.
Najčešće se dobijaju industrijskom preradom biljnih ulja u čvrste masti (margarin) i prženjem hrane.
Na žalost, sastavni su deo mnogih popularnih namirnica poput pekarskih proizvoda, lisnatog testa, pohovanog mesa, raznih grickalica i slatkiša.
Trans masti bi trebalo u potpunosti izbaciti iz ishrane.
Ovo pitanje obično postavljaju pojedinci koji žele da znaju kako smršati. Nailazićete na odgovor da je rešenje u kalorijskom deficitu i da je samo važno voditi računa o tome da unosite manje kalorija nego što je vašem telu potrebno.
Odgovor je ipak mnogo kompleksniji i zavisiće od vašeg pola, starosti, toga koliko ste aktivni, da li ste zdravi itd.
Neki uopšten odgovor bio bi da je neaktivnim osobama potrebno između 1800 i 2100 kcal dnevno (žene), tj. 2200 i 2500 kcal dnevno (muškarci). Fizički aktivne osobe imaju i veće energetske potrebe: 2500-4000 kcal/d za žene i 3000-6000 kcal za muškarce.
Kao što vidite naveli smo samo orijentacione podatke. Konkretne brojke nije jednostavno navesti bez dovoljno podataka o osobi.
Zato se čuvajte dijeta gde vam predlažu meni sa nekim određenim brojem kalorija, a da prethodno ne znate dve stvari:
Tek onda možete da planirate korekcije u ishrani, unos manje količine kalorija od potrebne (ako želite da smršate) ili više kalorija (ako vam je cilj da se ugojite). I jedan i drugi cilj sprovodite postepeno i u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću koja odgovara vama, vašem stilu života i interesovanjima.