Kafa spada u red napitaka bez kojeg većina nas ne može da zamisli jutro. Omiljeni miris kafe razbuđuje sva naša čula i daje nam energiju za čitav dan. Kafa spada među retke napitke koje pije gotovo polovina populacije na zemaljskoj kugli i omiljenija je od mnogih napitaka. A uživanje u kafu nalazi se na vrhu liste razbibriga za mnoge ljude.
Ipak, većini omiljena kafa ima i ne tako dobre posledice po organizam, pogotovo ukoliko se u kafu doda šećer, mleko ili se konzumira uz obrok koji u sebi sadrži mnogo šećera. Kako bismo otkrili koje su to dobre, a koje loše strane ovog crnog napitka, osvrnimo se najpre na samu istoriju kafe.
Ovaj omiljeni napitak ima dugu istoriju. Kafa se dobija mlevenjem i pripremom zrna žbunaste biljke, koja kada je zrela ima crvenu boju. Najzastupljenija vrsta kafe na svetu je Arabika, a istorija nas uči da je prva kafa nastala na području današnjeg Jemena i da su je uzgajali Arapi. Naime, oni su kafu još u 15. veku pripremali tako što su biljku najpre mleli, a potom i pekli i od pečenih plodova kuvanjem dobijali napitke koji sežu kao jedni od najstarijih. Kasnije se tokom 16.veka kafa proširila na Bliski Istok, Tursku i Severnu Afriku, a potom i trgovinom došla do Venecije i Italije. Upravo u Veneciji nastali su prvi kafići u kojima se ovaj ukusni napitak služio. Danas se u svet proizvede više od sedam miliona tona kafe, dok Brazil prednjači među proizvođačima, među najvećim izvoznicima ovog ukusnog napitka su još i Etiopija, Kolumbija i Vijetnam.
Kakav uticaj kafa ima na zdrav život i koliko je kafa ustvari zdrava, pokazala su brojna istraživanja. Kafa i zdravlje često su usko vezani pa se često vodi polemika oko toga koliko je ovaj napitak zdrav. Studije pokazuju da ljudi koji redovno piju kafu mogu imati 11% manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, u odnosu na osobe koje ne piju, zahvaljujući sastojcima u kafi koji mogu uticati na nivo hormona uključenih u metabolizam. Kafa takođe ima pozitivan uticaj u smanjenju rizika kod srčanog udara, te je njen uticaj na zdrav zivot višestruk. Brojna istraživanja pokazuju da upravo glavni sastojak kafe, kofein može dovesti do kratkotrajnog pojačanja moždanih funkcija, poboljšavajući raspoloženje, vreme reakcije, budnost i opštu kognitivnu funkciju. Osim što nas drži budnim, ovaj napitak već godinama pozitivno utiče i popravlja naše raspoloženje, pa ljubitelji kafe često ističu da bez jutarnje kafe ne mogu da započnu dan.
Pored svih onih pozitivnih dejstava koje kafa ima uticajem na naše zdravlje, postoje i neka negativna dejstva ovog napitka. Tako je recimo, dokazano da samo jedna šoljica kafe može da ubrza puls za sto otkucaja, što nikako nije dobro ukoliko imate problema sa srcem ili povišenom hipertenzijom. Ovo takođe može uticati loše i na one koji su navikli na zdrav život i imaju izraženu potrebu za fizičkom aktivnošću. Kafa može negativno uticati i na naše kosti i dovesti do nastanka osteoporoze, a ukoliko želite da imate zdrave bubrege veoma je bitno ograničiti unos ovog napitka na jednu do dve šoljice dnevno.
Istraživanja pokazuju da oni koji nemaju problema sa srcem i visokim krvnim pritiskom mogu da popiju do tri šoljice kafe dnevno. Ali, kao i za sve umerenost je ključna, pa bi oni koji imaju problema sa zdravljem ovaj napitak trebali da zamene sa čajem. Kafu je najbolje piti ujutro, jer tada ima najveće delotvorno dejstvo, ali nikako na prazan stomak kako bi se izbegla negativan dejstva i kako bi kafa imala pozitivan uticaj kako na zdravlje tako i na zdrav život.