Mitovi o zdravoj hrani

Bez obzira da li pokušavate da smršate ili samo stremite ka zdravijem životu, zdrava ishrana je jedan je od prvih koraka ka tome, ali može biti zbunjujuće šta bi trebalo da jedete, a šta ne. Ukoliko ne smatrate da se hranite na zdrav način ili jednostavno želite da promenite režim ishrane, a niste sigurni odakle da počnete, pročitajte nekoliko mitova o zdravoj hrani, koji će vam pomoći da vašu ishranu dovedete do savršenstva.

Voće je dobro jesti samo ujutro

Voće predstavlja uvek dobar izbor i savršenu užinu kada je zdrava ishrana u pitanju. Međutim nije svako voće, dobro voće. Tako recimo povećan unos ananasa, lubenice, banane ili grožđa koji sadrže visok nivo prirodnih šećera može dovesti do povećanja šećera u krvi. Kako bismo izbegli nagli skok i pad šećera, najbolji način je da izvor protein ili masti uparimo sa jednom vrstom voća koja će nam duži period dati energiju. Voće jeste samo po sebi zdravo, ali treba da vodimo računa i o tome kako ga i koliko unosimo kako bismo izbegli višak unosa ugljenih hidrata i našu ishranu učini što zdravijom.

Unos ugljenih hidrata uveče dovodi do gojenja

Mnogi stručnjaci za ishranu veruju da je bolje jesti manje porcije namirnica punih masti nego imati veće količine prerađene nemasne hrane. Hrana sa više masnoća može imati više kalorija od one koja sadrži malo masti, ali dodatna količina masti pomoći će vam da se duže osećate sitim. Ugljeni hidrati su gorivo za naše telo, i ukoliko se unose na ispravan način oni nam mogu pomoći na putu koji vodi ka zdravoj ishrani. Prerađena hrana sa malo masti često je bogata ugljenim hidratima jer sadrži dodane šećere. Kao rezultat, ograničenje unosa ugljenih hidrata pre spavanja može uticati i na smanjenje šećera u krvi što itekako utiče na zdrav život.

Ceđeni sokovi su dobri za gubitak kilograma

Ceđeni sokovi mogu biti odličan način da u svoj organizam unesete dovoljnu količinu voća i povrća i poboljšate svoju ishranu. Ipak, mana ceđenih sokova jeste u malom broju kalorija, vlakana i proteina koja vam neće pomoći da usporite varenje i vaš organizam duže vreme držite sitim, za razliku od smutija. Zdrava ishrana samo po sebi podrazumeva dovoljan unos voća i povrća, ali zašto uz ceđeno voće ne biste dodali i određenu količinu proteina i na taj način napravili zdrav i ukusan obrok.

Međuobroci ubrzavaju metabolizam

Često se navodi da užina dovodi do ubrzanja metabolizma. To nije tako, jer naš metabolizam zavisi od onoga šta, a ne koliko često jedemo. Umesto da vodimo računa o tome koliko jedemo, najbolje je da se trudimo da našu ishranu upotpunimo namirnicama bogatim vlaknima, proteinima i zdravim masnoćama što će svakako imati uticaja na zdrav život koji vodimo.

Jedite manje porcije

Možda mislite da je drastično smanjenje porcija najbrži način za mršavljenje. Ali jesti daleko manje nego što je vašem telu potrebno dugoročno nije održivo i verovatno će vas naterati da pribegnete nezdravim zalogajima.

Pokušajte da se držite standardnih veličina porcija, a ne malih - na taj način ćete mnogo manje osećati glad. Kao opšte pravilo navodi se da je pri kuvanju hrane, deo testenine standardne veličine je veličina teniske loptice; porcija sira je veličine kutije za šibicu; deo proteinske hrane - poput mesa, piletine, ribe ili tofua - veličine je špil karata; a porcija povrća je količina koja se uklapa u jednu šačicu. S toga se ne libite da vašu ishranu učinite što raznovrsnijom i zdravijom, i da na samom kraju uživate u hrani koju spremate.