Kada spomenemo emocije prvo što nam pada na pamet su sreća, ljubav, ushićenje. Međutim, šta je sa onim emocujama koje nisu baš toliko lepe, a koje čine našu svakodnevnicu. Poslednjih nekoliko godina svedoci smo da kako se samo društvo menjalo, tako su se menjale i naše emocije. Pandemija korona virusa promenila je naš pogled na svet i donela mnoštvo negativnih emocija sa kojima se i danas borimo. Kada smo pod stresom, suze nam nisu strane pa osećamo često tugu i razočarenje.
Emocije su usko vezane za naše fizičko zdravlje, pa su tako i mnoge bolesti uzrokovane upravo potiskivanjem emocija. Ipak, jedini uzrok bolesti ne moraju biti samo potisnute emocije. Psihologija ističe da veliki udeo na naše zdravlje ima i genetika. Postoji sedam osnovnih emocija: bes, sreća, tuga, zabrinutost, strah i šok. Svaka od njih na određeni način povezana je sa našim zdravljem.
Pozitivne emocije poput prevelike radosti, sreće ili ushićenja takođe mogu imati uticaj na naše zdravlje. Postoje ljudi koji takve emocije poput negativnih često zadržavaju u sebi, pa u sred prevelikih emocija mogu izazvati anksioznost, nesanicu ili preskakanje srca. Osim sreće ovakve simptome može izazvati i šok. U stanju šoka dolazi do lučenja velike količine adrenalina, te dugotrajno stanje šoka može imati ozbiljne posledice na naše fizičko zdravlje.
Često se kaže da ljudi koji proživljavaju razdoblja tuge osećaju bol ili stezanje u grudima. Oni su takođe skloni prehladma, napadima astme ili depresiji. Potiskivanje emocija poput tuge može izazvati umor, depresiju kao i mnogobrojne fizičke i psihičke poremećaje. U njih se takođe ubraja izbegavanje razgovora, gubljenje strpljenja, osećaj ljutnje kao i nedostatak motivacije.
Odgovor na to kako se osloboditi negativnih emocija leži u jednostavnoj stvari - razgovoru. Recite sve ono što vam je na duši prijatelju, članu porodice ili psihologu. Na taj način dobićete zdraviji pogled na vaš problem i suočiti se sa onim što vas muči.
Jedan od načina kako kontrolisati emocije jeste i suočavanje sa problemom koji je emocije i izazvao. Ako ste u mogućnosti, suočite se sa osobom ili situacijom koja izaziva emociju sa ciljem da rešite problem. Ako to nije moguće, psihologija savetuje da postanete „posmatrač“ situacije i da se osnažite u tom. Posmatranje je u suštini izbacivanje sebe iz jednačine i pokušaj da stvari ne shvatate lično; gledajući na svoju situaciju kao da niste deo nje.
Pokušajte da mirno shvatite kakva je perspektiva druge osobe i šta bi je moglo naterati da se ponaša na određeni način. Na ovaj način naučićete da kontrolišete emocije. Psihologija ističe da je posmatranje prilika da naučite o osobi, umesto da lično preduzimate njene postupke i da budete ljuti ili frustrirani.
Zarobljene emocije ljudi često opisuju kao težak teret koji nose na svojim leđima. Studije su pokazale na nakupljene emocije utiču na zdravlje, slabe imunitet i utiču na stvaranje različitih oboljenja. Imunitet slabi pa se javljaju infekcije kao i virusi. I dok pozitivne emocije oslobađaju hormon sreće i čine da se osećamo poletno i energično, teže emocije poput ljubomore ljudi često potiskuju u sebi.
Ovakva vrsta emocija može dovesti do kombinacije straha, bola i napetosti, oslabiti srce i stvoriti glavobolju. Zbog toga je veoma bitno da kanališemo i oslobodimo se onoga što nas muči kako bismo naučili kako kontrolisati emocije.
Emocije su sistem upozorenja, one su najbolji pokazatelj onoga šta nam se zaista događa u životu i na koji način se borimo sa situacijom. Stoga, ukoliko se pitate kako se osloboditi negativnih emocija, odgovor leži u tome da pronađemo vreme za sebe. Studije su dosledno pokazale da vežbanje utiče na emocionalni stres, studija je otkrila da ljudi koji doživljavaju teške emocije bolje regulišu te emocije nakon umerenih aerobnih vežbi, kao što je džogiranje ili joga.
Emocije su sastavni deo našeg života, zato je bitno da podjednako brinemo i o našem mentalnom zdravlju, kako bi i naše fizičko zdravlje bilo dobro.